KOMŠIĆ PODIGAO BURU: “Ako ovako nastavimo, evropski put nam se zatvara!”

Profesor Ivo Komšić gostovao je u programu FTV-a povodom 30. godišnjice potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i uoči Dana državnosti Bosne i Hercegovine. Govorio je o prošlosti, sadašnjem trenutku i perspektivi države, kao i o političkom uređenju koje je proisteklo iz Dejtona.

„Ne živimo ni Mrkonjić, ni Dejton – živimo nešto treće“

Upitan u kakvoj Bosni i Hercegovini danas živimo — u onoj zacrtanoj u Mrkonjić Gradu 1943., u dejtonskoj, ili pak u nekoj sasvim drukčijoj — Komšić odgovara:

„Nešto potpuno treće. Ni onu Bosnu koja je osmišljena u Mrkonjiću, ni onu iz Dejtona. Odstupilo se od oba koncepta i živimo model koji je zapravo između svega toga. Evo, obilježava se 30 godina Dejtonskog sporazuma, što s pravom ima značaj, jer je donio prekid rata.“

Podsjeća da Dejton nije moguće razumjeti bez ratnog konteksta i međunarodnog pritiska pod kojim je dogovoren.

„Dejton nikada nisam smatrao dobrim rješenjem – i tada sam bio protiv“

Na pitanje je li već tokom pregovora bilo jasno da sistem neće biti funkcionalan, Komšić objašnjava:

„Mora se imati na umu da su pregovori u Dejtonu vođeni usred rata. To je ključno za svaku ozbiljnu analizu sporazuma… Ono što danas živimo, kao i ono što je predviđeno u Dejtonu, ja ni tada nisam prihvatao kao neko trajno dobro rješenje, iako sam bio dio ekipe koja ga je na kraju potpisala.“

Dodaje:

„Bio sam protiv ovakvog sporazuma još tamo u Dejtonu. Nema sumnje da je donošenje mira nešto što je itekako teško izboreno i što se poštuje. Ali ni tada nisam mislio da će to dugoročno biti dobro za Bosnu i Hercegovinu. I pokazalo se da je procjena bila tačna.“

Zašto je kantonalni model propao?

Otvorilo se i pitanje šta je smatrao lošim rješenjem i zašto kantonizacija nije prihvaćena.

„Bio sam zagovornik federalizacije Bosne i Hercegovine, odnosno kantonizacije čitave teritorije BiH… Dejton je od toga odustao. Dejtonsko uređenje je entitetsko. Nije bilo teško predvidjeti da to neće funkcionisati.“

„Entiteti imaju svoju policiju, zdravstvo, školstvo… To je prostor za kriminal“

Komšić upozorava na preveliku autonomiju entiteta:

„Entiteti imaju svoje pravosuđe, školstvo, zdravstvo, sigurnosne strukture… To je otvoren prostor za kriminal. Jer nema velikog kriminala bez države. Samo preko države se može proizvesti ozbiljan kriminal.“

Kao jedan od ključnih problema posebno ističe entitetsko glasanje na državnom nivou:

„Zastupnički dom je dom građana… ali se u jednom trenutku pretvara u dom naroda. Federacija ima jedan glas, Republika Srpska jedan glas. A taj glas Federacije dijele Bošnjaci i Hrvati. To je sistemski ugrađen problem u odnose između ta dva naroda.“

„Legalizacija Republike Srpske prije Dejtona bila je ogromna greška“

Komšić tvrdi da je najveća greška napravljena prije odlaska na pregovore:

„Osnovni problem bila je legalizacija Republike Srpske uoči samih pregovora. To se nije smjelo dopustiti.“

Podsjeća da je RS tada bila potpuno destabilizovana:

„U kakvom je stanju bila Republika Srpska nakon 7. augusta 1995? Bila je u potpunom rasulu. Političko rukovodstvo se raspalo, institucije se raspale, vojska se raspala… Kome je u tom trenutku trebalo da legalizira Republiku Srpsku?“

Navodi i kako je kasnije saznao ko je potpisao i po čijoj naredbi:

„On mi je rekao: ‘Naredio mi je Alija Izetbegović.’ Navodno je dogovor postignut u Ankari.“

„U normalnim državama parlament je u stalnom zasjedanju“

Kao jedan od načina deblokade sistema, Komšić ističe nužnost stalnog rada parlamenta:

„U normalnim državama parlament je u permanentnom zasjedanju. Kod nas sjednice zavise od toga hoće li neko doći. To nije radno mjesto ako možeš doći samo kada želiš. Uvesti stalno zasjedanje bio bi ključni korak ka deblokadi.“

Sankcije i bonske ovlasti – potrebna kombinacija

Komšić smatra da bi napredak bio ubrzan kombinacijom američkih sankcija i odlučnijeg korištenja bonskih ovlasti:

„Sankcije jesu efikasne, ali nemaju politički efekat. Taj efekat se mora nadomjestiti bonskim ovlastima visokog predstavnika.“

Model države mentora

Komentarišući model državnog mentora, objašnjava:

„Ako EU misli ozbiljno… rješenje s mentorom je veoma funkcionalno. Mentor bi s našim stručnjacima pripremao zakone. Dao bi se rok od 20 dana za usvajanje, a ako se ne usvoje — visoki predstavnik ih proglašava.“

„S ovakvom entitetskom podjelom ne možemo u EU“

Na kraju Komšić zaključuje:

„Prihvatanjem evropskih standarda riješili bismo mnoge probleme… Sa ovakvom entitetskom strukturom ne možemo ući u EU, to je sigurno. Evropski put znači rješenje entitetske podjele BiH.“