Velika Britanija bi u budućnosti mogla ponovo dobiti pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije, ali bez povratka u punopravno članstvo EU.
Ideju je iznio bivši britanski konzervativni zastupnik Nick Boles, koji zagovara stvaranje nove „Evropske konfederacije“. Takav model povezao bi članice Evropske unije s evropskim državama koje nisu dio Unije kroz snažniju ekonomsku, političku i sigurnosnu saradnju.
Prema njegovom prijedlogu, London bi mogao dobiti pristup evropskom tržištu za robu, ali bez obaveze prihvatanja slobode kretanja ljudi ili uvođenja eura. Zauzvrat bi Velika Britanija preuzela veću sigurnosnu ulogu u Evropi i izdvajala oko 3,5 posto BDP-a za odbranu.
U novom evropskom okviru i zemlje Zapadnog Balkana?
Posebno zanimljiv dio prijedloga odnosi se na države koje trenutno nisu članice EU.
Boles smatra da bi šira evropska konfederacija mogla povezati i zemlje poput Ukrajine, Švicarske, Norveške i država Zapadnog Balkana, stvarajući dodatni prostor za njihovu ekonomsku, političku i sigurnosnu integraciju s ostatkom Evrope.
U tom kontekstu spominje se i Bosna i Hercegovina.
To, međutim, ne znači da bi BiH automatski dobila pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije niti da postoji konkretna odluka o njenom uključivanju. Riječ je o prijedlogu šire evropske saradnje, dok bi eventualni uslovi, prava i obaveze pojedinačnih država tek morali biti dogovoreni.
Za Bosnu i Hercegovinu ovakav model mogao bi biti posebno zanimljiv ukoliko bi ikada bio realizovan, jer bi otvorio mogućnost dodatnog ekonomskog i političkog povezivanja s evropskim tržištem, paralelno s procesom pristupanja Evropskoj uniji.
Mobilnost mladih, tehnologija i sigurnost
Bolesova ideja ne odnosi se samo na trgovinu.
Prijedlog uključuje i programe mobilnosti mladih, saradnju u oblasti tehnologije te snažnije evropsko sigurnosno povezivanje.
Time bi se pokušao izgraditi širi evropski prostor u kojem članstvo u EU ne bi bilo jedini način za ostvarivanje bliskih ekonomskih i sigurnosnih odnosa s evropskim državama.
Za Veliku Britaniju takav model predstavljao bi potencijalni način približavanja evropskom tržištu bez formalnog poništavanja Brexita.
Za zemlje poput Bosne i Hercegovine, Ukrajine i drugih država Zapadnog Balkana mogao bi predstavljati dodatni korak prema evropskim integracijama, ali ne i zamjenu za članstvo u Evropskoj uniji.
Ostaje otvoreno pitanje može li se u budućnosti izgraditi dovoljno širok evropski okvir u kojem bi, pored članica EU, svoje mjesto imale i Velika Britanija, Ukrajina, Švicarska, Norveška te zemlje Zapadnog Balkana.
